Preti li SAD građanski rat i raspad

Prenosim vam analizu nemackog publiciste Rajnera Rupa. Tekst neću komemtarisati,osim primedbe da bi opisani događaji mogli imati sudbinsku važnost za sve nas. Korona,tamo ili vamo-izbori tamo ili vamo.

Rainer Rupp je bio agent u Istočnoj Nemačkoj. Između 1977 i 1989-radio je za Varšavski pakt. 1994. je osuđen zbog izdaje zemlje na 12 godina zatvora. Pušten je na slobodu 2000.godine,i od tada radi kao novinar i publicista.

Interview mit Rainer Rupp zum NATO-Krieg gegen Jugoslawien — RT ...

12.6.2020, komentar Rainer Rupp.

Takozvana „savršena oluja“ besni širom Amerike , gde se nekoliko kriza preklapa da bi se stopile u najveću moguću destruktivnu silu. Stoga bi se prognoza jednog ruskog eksperta ,sa zakašnjenjem od 10 godina,mogla ostvariti da će građanski ratovi dovesti do raspada SAD-a.
Suočena sa bankarskom, finansijskom i kasnije ekonomskom krizom koja je započela 2008. propašću finansijske kompanije Lehman Brothers, ruski stručnjak za SAD Igor Panarin je te godine u intervjuu za centralno glasilo američkih visokih finansija „Wall Street Journal“ predvideo raspad Sjedinjenih Država kao savezne države i njenu fragmentaciju na šest delova.
Zanimljivo je da upravo baš to režim oligarha u Washingtonu pokušava od pada Sovjetskog Saveza s Rusijom, naime da zemlju podeli na nekoliko delova kako bi se mogla bolje kontrolisati i iskorištavati. Ali razni pokušaji u tom pogledu, uključujući ,“obojenim revolucijama“slične građanske nemire kako bi došlo do pada pada režima u Moskvi,nisu doveli do željenog uspeha. Zato što velika većina ruske nacije, bez obzira na etničku pripadnost, odlučno stoji iza politike svog predsednika i vladinog tima od izbora Vladimira Putina.
Za razliku od Sjedinjenih Država, ruska vlada pod predsednikom Putinom je značajno poboljšala gotovo sve oblasti života ruskih državljana u poslednje dve decenije, uprkos mnogim preprekama i smetnjama koje su ruska ekonomija i politika doživljavali od zapada pod vođstvom Sjedinjenih Država.
U Sjedinjenim Američkim Državama trend je bio upravo suprotan. Počelo je postepeno proglašavanjem „Novog svetskog poretka“ pod vođstvom sada jedine supersile SAD-a od strane američkog predsednika Georgea H. W. Busha (starijeg) 1990./91. Značajan deo ovog Novog svetskog poretka je neoliberalna globalizacija. To je dovelo do vrhunca kapitalističke evolucije i razdoblja gotovo neograničene svetske dominacije američke oligarhije.
Ali istovremeno, takav razvoj bi trebao zapečatiti i sudbinu Sjedinjenih Država. I to nije vidljivo tek od juče, već zadnjih nekoliko godina. A na temelju trenutnih događaja sve to bi se moglo uskoro završiti brutalnim padom Sjedinjenih Država. No, s tim bi se, međutim, prognoza profesora Igora Panarina iz 2008., spomenuta na početku, ipak pokazala ispravnom, iako sa kašnjenjem većim od deset godina.
Diplomirani politolog, bivši analitičar KGB-a Panarin, koji je te 2008. imao prestižnu poziciju Dekana na moskovskom fakultetu Međunarodnih poslova za školovanje diplomata ruskog ministarstva spoljnih poslova, je bio sasvim u pravu u svojoj analizi u vezi sa fundamentalnim dešavanjima u Sjedinjenim Državama i zapadnom svetu. No, pogrešio je u svom predviđanju da će Sjedinjene Države zapasti u građanski rat u naredne dve godine, tačnije do 2010. Ipak nam je on danas interesantan,jer možemo uporediti faktore koje je Panarin tada naveo sa trenutnim razvojem situacije-da li ti faktori koji mogu dovesti do građanskog rata i raspada SAD-a još postoje,da li su jači ili slabiji i da li su se pojavili i novi. To bi nam moglo omogućiti procenu da li su šanse za preživljavanje oligarškog režima u Vašingtonu danas veće ili manje nego 2008 godine.
Profesor Panarin je 2008. izjavio da „američki dolar više nije ničim pokriven“, osim prestižom svetske sile SAD. I spoljni dug SAD-a je takođe porastao poput lavine. 1980. nije bilo duga, 1998. je on iznosio 2 biliona dolara, a već 2008. više od 11 biliona dolara. Reč je o piramidi „koja će se definitivno urušiti“.
Od tada se američki spoljni dug skoro udvostručio na 20,4 biliona dolara u trećem kvartalu 2019. Ako se tome doda i katastrofalan razvoj u poslednjih 9 meseci, izgleda da ne postoji gornja granica. Mereno u dolarima, Sjedinjene Države daleko su najzaduženija država na svetu. Pored toga, zbog trajnog deficita u proteklim decenijama, zemlja ima negativan bilans u neto ulaganjima (NIIP). Prema navodima Biroa za ekonomsku analizu (BEA)Sjedinjenih Država ,ukupno je uloženo 10,99 biliona dolara u četvrtom tromesečju 2019., što znači da su stranci uložili gotovo 11 biliona dolara (jedan bilion je hiljadu milijardi) više u Sjedinjene Države nego one same u ostatku sveta.
Na svom vrhuncu, Sjedinjene Države su bile snažan izvoznik neto kapitala za direktna ulaganja. To je značilo više radnih mesta i ekonomski rast za zemlje primaoce kapitala, ali i veći politički i vojni uticaj za Sjedinjene Države. Danas je upravo suprotno.
Unutrašnja zaduženost SAD, država i opština u obliku svih vrsta hipotekarnih obveznica je dostigla astronomske visine. Uski takozvani nacionalni dug trenutno iznosi 25,7 biliona dolara. Kad se tome dodaju dugovi za socijalno i zdravstveno osiguranje i penzije ,dolazimo do 117,2 biliona dolara. Od toga, se odbija državna i opštinska imovina od 3,9 biliona dolara, tako da stvarni državni dug iznosi 113,3 biliona dolara. Za tačan nivo duga i njegovo izračunavanje pogledajte američki sat duga https://www.truthinaccounting.org/about/our_national_debt?gclid=Cj0KCQjwlN32BRCCARIsADZ-J4u2CymG92ZSMivcJiEdQQ8GJpNGP2rtiikSItH3VUGewTzxXd03SKkaAoLyEALw_wcB
Sa tim je američki nacionalni dug u iznosu od 113 biliona dolara više od pet puta veći od američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji je iznosio 21 biliona dolara u 2019. godini i gotovo jednu trećinu veći od celokupnog svetskog BDP-a koji iznosi 87 biliona dolara.

Politička kasta u SAD-u nema plan kako da isplati socijalne, medicinske i penzijske beneficije stanovništvu u narednim godinama. Na raspolaganju im stoje sledeće mogućnosti kao izlaz:

-smanjenje socijalnih davanja, što je automatski povezano s velikim političkim previranjima.
-ubrzanje inflacije u kombinaciji s daljnjom socijalnom i političkom destabilizacijom.
-ili finansiranje potraživanja dodatnim dugom, koji bi s obzirom na nultu ili nisku kamatnu stopu nekad – a verovatno uskoro – prestao funkcionisati.
Dakle, zaključak prof. Panarina bio je apsolutno logičan kada je rekao da je to “ piramida koja će se definitivno urušiti“. Ali bio je malo „nestrpljiv „kada je rekao da će se to dogoditi dve godine kasnije, 2010. godine. Jer, sve dok ljudi i dalje čvrsto veruju u dolarsku piramidu sa sve više i više triliona sveže štampanog novca, američki dug bi mogao nesmetano rasti.

Na pitanje o sudbini dolara, Panarin je odgovorio : „Mi (Rusi) moramo preseći užad koja nas vežu za taj finansijski“ Titanik „, jer mislim da će uskoro potonuti“. Međutim, Panarinovo „uskoro“ je potrajalo puno duže. Ali, u međuvremenu se mnogo toga pomaklo u smeru američkog kolapsa poslednjih godina. Jer u okrilju globalnog monetarnog sistema vođenog dolarom nije bilo ovoliko pukotina i procepa od američkog izlaska iz „zlatnog standarda“1973. godine.
Gomilaju se znaci da je došlo vrieme za dalekosežnu promenu paradigme u globalnom monetarnom sistemu. I to pre svega, jer su elite zapadnih zemalja, koje su ranije bile profiteri Novog svjetskog poretka pod američkim vodstvom i primatom dolara, u promenjenim političkim i ekonomskim uslovima našeg sada već višepolarnog sveta, umorne od sve više iracionalnog režima u Vašingtonu i njegovog besmislenog komandovanja (npr. Huawei 5G,mora se kupiti skupi američki tečni gas,i t.d.).
U stvarnosti, položaj američkog dolara kao globalne vodeće valute se počeo kruniti. Istovremeno, Rusija i Kina su poslednjih godina marljivo radile na stvaranju alternativnih finansijskih struktura, barem u nekim delovima, kako bi se suzbile stalno prateće pretnje globalnim finansijskim sankcijama SAD-a za sprečavanje međunarodnog platnog prometa.

Profesor Panarin je 2008. bio očito duboko impresioniran time koliko je brzo američka ekonomija propadala. „Kao rezultat finansijske krize, tri najstarije i najveće banke na Wall Streetu odjednom više ne postoje, a još dve se bore za opstanak. Njihovi gubici su najveći u istoriji “, napisao je on u to vreme. Sada je važno stvarnje promena regulativnog sistema na globalnom nivou. Amerika više neće biti svetski regulator. „U toj ulozi SAD bi mogla zameniti Kina kao zemlja s ogromnim rezervama i Rusija kao zemlja koja deluje kao regulator u Euroaziji.“dodao je on.

I ovde je profesor bio pomalo ishitren, mada je i ovaj put ispravno shvatio srž razvoja. Danas, 10 godina kasnije, mnogi od tih pod-aspekata postali su stvarnost, poput „Azijske investicione banke za infrastrukturu (AIIB)“, koja je stvorena kao alternativa neoliberalnoj Svetskoj banci koju vodi SAD. AIIB je sada vrlo popularna u celom svetu i uprkos značajnom kontra pritisku Vashingtona, Nemačka,Francuska i Velika Britanija postale su njene članice pored drugih zemalja EU.

Kao dodatni pokretač mogućeg raspada SAD-a, Panarin je naveo da su milioni američkih građana izgubili štedne uloge kao rezultat finansijske krize. U isto vreme, masa stanovništva je doživela gubitak kupovne moći, dok će nezaposlenost i dalje rasti. Kao primer,on je naveo auto kompanije General Motors i Ford, koje su bile na rubu kolapsa. To znači da će „celi gradovi postati nezaposleni“. Međutim, rašireno nezadovoljstvo ublažavala je nada da će prvi crni predsjednik Obama napraviti čudo. No, vrlo brzo je bilo jasno da ni pod Obamom neće biti čuda i da će nezadovoljstvo nastaviti da raste. I upravo se to dogodilo.
Panarin je kao dodatni faktor raspada naveo ranjivu političku strukturu Sjedinjenih Država. Država nema čak ni jednoobrazno pravo na saveznom nivou. Ne postoje čak ni jedinstvena saobraćajna pravila . Pored toga, američke elite su podeljene u uslovima krize. To je upravo ono što se upravo sad dešava. U uslovima koronske krize, u kombinaciji s ekonomskom recesijom koja je bila prepoznatljiva i pre Korone, a koju su pogoršavali još i Trampovi trgovinski ratovi s Kinom, ali i s Europom i drugim regionima, Meksikom i Kanadom, spoljnja i unutrašnja percepcija Sjedinjenih Država je sve više kao „propala država“ u kojoj jedva da išta funkcioniše kako treba. Ovaj utisak se samo pojačava s obzirom na sve veće trenutne rasne nemire i ekstremnu polarizaciju stanovništva.
Ako uporedimo trenutnu situaciju u SAD-u sa krizom iz 2008., tada je postojala samo jedna jaka oluja, koja nije ni uporediva sa trenutnim uraganom kategorije 5, koji pogađa duboko podeljene Sjedinjene Države. Ono što trenutno vidimo u Americi je „savršena“ oluja, često opisivana u teoriji, u kojoj se svi relevantni faktori preklapaju i pojačavaju jedni druge do maksimalne razorne sile.

Američka centralna banka je 2008. spasila banke i finansijske korporacije tako što je praktično ukinula kamatne stope, uništavajući novac i finansijski sistem Sjedinjenih Država i šire u njenim vazalnim državama. Američkoj ekonomiji, koja od tada posrće, sve je više potreban novi, jača doza droge, “jeftini novac” kako bi i dalje mogla funkcionisati, poput zavisnika o drogama. Budući da dodatni,štampani novac više nije išao u produktivne, stvarne investicije,u otvaranje novih radnih mesta, već samo u finansijsku imovinu poput otkupa sopstvenih akcija kako bi podigao njihovu vrednost, bogati su postajali sve bogatiji, a -siromašni još siromašniji. Ali biće još gore.

Čak i pre pandemije Korone u jesen 2019., pad američke ekonomije mogao se sprečiti samo novim, gigantskim novčanim inekcijama američke centralne banke. Ali ove gigantske novčane inekcije su u zasenku trenutno štampane novčane mase za borbu protiv posledica Korona krize. Dosadašnji rezultat ove akcije,kako bi se sve prekrilo sveže štampanim novcem, je paradoksalan.

I dok se realna ekonomija rušila, američki bruto proizvod je naglo padao, dodatnih 42 miliona ljudi iznenada je postalo nezaposleno, broj ljudi u redovima za pomoć u hrani su beskrajno rasli , trgovinski rat s Kinom poprimao je sve dramatičnije razmere, sve više i više firmi je prijavljivalo konkurs a prvi Američki gradovi su počeli goreti, dok su u ovo strašno vreme berze cvetale zahvaljujući kampanji američke centralne banke štampanja ogromnih količina novca. Vrednosti akcija na Wallstreet-u porasle su kao nikada do sada, a mnoge su akcije dostigle nove vrhunce. Dobitnici u Korona krizi su slavili jer su za nekoliko dana zaradili stotine milijardi dolara na porastu vrednosti akcija. Paralele sa razvojem u SAD-u se mogu primetiti i u Nemačkoj i u celoj EU-u,i to nije slučajno. Ne treba mnogo empatije da se zamisli šta su Korona nezaposleni i velika masa gubitnika trenutne krize mislili i osećali s obzirom na slavljeničke naslove povodom rasta akcija.

Korona je imala pogubne posledice za masu ljudi u Sjedinjenim Državama. Konačno,kriza je postala prava katastrofa, i zbog kriminalne nesposobnosti donosilaca odluka, zajedno sa kalkulacijama za održanje moći sada već neprijateljskih političkih strana. Pored toga, stranačka politička polarizacija otežala je saradnju republikanske Trumpove administracije u Vašingtonu i demokratski vodjenih država i gradova. Istovremeno, Lockdown, zaustavljanje privrede i nagli rast nezaposlenosti za 42 miliona postali su ljudska tragedija koja je samo pogoršala ekonomsku i zdravstvenu katastrofu.

Čarobni sjaj koji je inače simbol američkog društva odjednom je nestao poput vela, a beda u nižim slojevima društvenih struktura američkog društva došla je u fokus. Glad, akutno siromaštvo, nedostatak nade za budućnost, strah od Covid-19, bes zbog rasne diskriminacije (uključujući medicinske tretmane za Covid-19) i još mnogo toga, stvari su koje su se na kraju proširile na više od 140 američkih gradova u više od polovine svih američkih država i terale ljude na ulice. Rasno motivisano policijsko nasilje dodavalo je ulje na vatru. Na početku mirne demonstracije, pod pritiskom očigledno dobro organizovanih, ekstremističkih levih i desnih elemenata, postale su nasilne orgije pljačkaša i piromana.

Razvoj situacije se pogoršao proteklih nedelja kombinacijom nasilnih aktivista pretežno belog pokreta „Antifa“ i crnog pokreta „Black Lives Matter (BLM)“ kroz eksploziju nasilja protiv sistema koji je stvorio „beli öovek“,u kom je „rasisistički gen ugrađen“i on kao objekat mržnje mora biti uništen.S druge strane, kontra pokret se formira u delovima odjeljenja policije i Nacionalne garde, kao i u delimično teško naoružanim belim civilnim milicijama. Građanski rat je u Sjedinjenim Državama postao stvarno zamisliv.

Trenutno niko nema odgovor na pitanje kako bi zavađene političke strane mogle ponovo zajedno raditi kako bi sprečile ili bar ublažile štetne posedice ove „savršene oluje“. Simbolični gestovi,koji se trenutno mogu videti na svim stranama, npr. pad na kolena belog političara pred crnim demonstrantima iz BLM-a verovatno neće moći da izbrišu tragove nedavne orgije nasilja u američkoj psihi. Naprotiv, većina slučajeva pada na kolena, koje uglavnom izvode članovi Demokratske stranke, izazivaju novi bes i spremnost za nasilje među policijskim jedinicama, nacionalnom gardom i milicijama koji ne žele „kleknuti ni pred kim, osim Boga“.

Osim toga, duboke društvene, političke i etničke razlike koje dele Sjedinjene Države teško se mogu premostiti simboličnim gestovima. S druge strane, sigurno je da nužna transformacija američkog društva neće biti moguća sve dok vladajuće elite američke oligarhije imaju političku moć i vuku sve konce. Budući da se ni u kom slučaju ne žele odreći svog ogromnog bogatstva,braniće ga zubima i noktima kao i svoje političke privilegije. Shodno tome, samo duboki socijalni potresi koji idu do korena američkog političkog sistema mogu dovoljno destabilizovati položaj tih elita da razbiju njihovu moć i stvore istinske demokratske odnose.

Istorijska iskustva pokazuju da elita duboko ukorenjena u društvo, koja prezire ljude, poput vladajuće američke oligarhije, koja upravlja visoko heterogenim stanovništvom s dobro opremljenim i bezdušnim aparatom moći, ne može biti svrgnuta ni masovnim demonstracijama ni regionalnim ustancima. Znajući to, američke elite će pokušati da prežive „savršenu oluju“ s malim ustupcima, u celini nastavljajući da radi kao i do sad. Međutim, to neće biti prihvatljivo rešenje za osiromašene mase u Sjedinjenim Državama ili za ostatak sveta koji se mora suočiti sa nepredvidivim režimom u Vašingtonu. Stoga bi profesor Panarin mogao biti u pravu sa njegovom prognozom o nestanku SAD,ustancima i građanskim ratom 10 godina kasnije nego što se očekivalo.

Hoće li se SAD raspasti na šest delova, kao što je profesor špekulisao 2008., je naravno nepredvidivo, ali danas više ništa nije nemoguće. Prema Panarinu, pacifička obala,s rastućim kineskim stanovništvom,bi mogla postati samostalna zemlja. Na jugu bi stanovništvo,gde većina govori španski jezik,dobilo svoju državu. Teksas, gde već postoji snažan secesionistički pokret koji se zalaže za rastanak sa Vašingtonom, postao bi takođe samostalna država. Prema Panarinu, atlantska obala, s potpuno drugačijim narodima i drugačijim mentalitetom, mogla bi se raspasti na dva dela. Pet siromašnijih centralnih država i sever bi mogli stvoriti još jednu državu.

Ostaje još Aljaska. U zavisnosti od toga koliko su duboko Sjedinjene Države potonule u sopstveno blato, stanovnici Aljaske bi eventualno mogli doći na ideju da se na referendumu odluče za prijem u Rusku Federaciju.

Izvor:

https://kenfm.de/droht-den-usa-buergerkrieg-und-zerfall-tagesdosis-12-6-2020/

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.