Sreća ili zadovoljstvo?

Zadovoljstvo-ili znanje da su stvari onakve kakve su sad sasvim u redu-je u svim svetskim kulturama od velikog značaja.

Bila je 2014. godina, a moj istraživački tim je izučavao udaljenu grupu nomada visoko u Himalajima u istočnom Butanu. To je mesto koje jedan stranac nikada ranije nije posetio. Upravo smo se trebali upoznati u jednim od poslednja tri neotkrivena sela na Zemlji. Prošli smo kroz džunglu, pešačili planinom, pregazili rečicu,i ponovo se uspeli uz jedno brdo da bismo došli do sela sa oko 200 familija,koje su tamo živele od ko zna kada.

Sa jednom baterijom u našem laptopu smo uradili poslednji deo petogodišnjeg istraživanja u kojem smo identifikovali ljudske emocije koje su univerzalne u svim kulturama. Doneli smo dugačak popis potencijalno univerzalnih emocija, od srama preko radosti pa sve do nemoći. Želeli smo videti mogu li ih prepoznati ljudi koji nemaju iskustva sa spoljnjim svetom. To znači: nema struje, nema interneta, nema mobilnih, nema štampanih medija – ništa.

Zufriedenheit: Mehr als Wunschdenken? - karriere.at

Bilo je neverovatno: kada smo meštanima pokazali desetine izraza lica i glasova, oni su s velikom tačnošću prepoznali većinu emocija. Ali je među njima bila i jedna koja je drugačija. Ta emocija je bila zadovoljstvo.

Dok smo prevodili studiju, naš vodič Dorji Wangchuk je na trenutak zastao kada smo došli do reči zadovoljstvo. Rekao je: „U našoj kulturi ta je emocija vrlo posebna. To je najveće dostignuće ljudskog blagostanja. I to je ono o čemu pišu najveći prosvetitelji već hiljadama godina.“
Pitao sam ga za prevod. Wangchuk je odgovorio: „Teško je to tačno prevesti. Ali najbliža reč je chokkshay, što je vrlo duboka i duhovna reč koja znači„ znanje o dovoljnosti “. To u osnovi znači da je upravo ovde sada sve savršeno onako kako je, bez obzira na to što doživljavate iz spoljnjog sveta.

To je bio trenutak kada sam se osećao kao da me je pogodila munja. Osetio sam jezu po celom telu. Shvatio sam da bez obzira na to gde sam otišao na planeti Zemlji, sve kulture s kojima sam komunicirao uživale su zadovoljstvo kao jedan od najviših nivoa života koje treba očuvati. Ali na zapadu smo opsednuti srećom – i osećamo se više anksiozno, depresivno i pod stresom. Odlučio sam istražiti šta sve drevne tajne mogu otkriti ako se pomoću naučne studije istraži najpotcenjeniji osećaj u ljudskoj istoriji: zadovoljstvo.

Istraživanje sam započeo nakon što sam se zaposlio na univerzitetu Yale. Moj novi istraživački je uronio u više od 5000 godina ljudske filozofije i 200 godina naučnog istraživanja prirode uma. Na kraju su se pojavile dve različite strategije koje ljudi koriste hiljadama godina za postizanje nekog oblika dobrobiti.

Prva je „Više strategija“, u kojoj ljudi pokušavaju doći do više novca, više snage, više stvari, više afirmacija i više uspeha iz sveta izvan sebe. Kad bih vam sada ponudio 1.000 dolara, bili biste vrlo srećni. U redu je to priznati – i ja bih bio srećan. Jedini problem je sledeće pitanje: koliko dugo traje sreća? Čim novac stavite u džep, sreća počinje nestajati i uskoro će vam trebati još jedan uspeh. Iako nema ništa loše u privremenom povećanju blagostanja, problem multi-strategije je u tome što ona jednostavno nije održiva.

Ako pretražujete beskonačne stranice Amazon.com, pronaći ćete preko 20 000 knjiga za samopomoć s rečji „sreća“ u naslovu. Svaka od njih obećava bolju, pozitivniju budućnost kroz vežbe i metode koje stvaraju jedan od najpoželjnijih osećaja na svetu. Sreća ima nešto što sve očarava i privlači , ali istovremeno izgleda da je samo malo ljudi nalazi.

A sada o drugoj strategiji: strategiji koju vredi temeljno ispitati. To je “ strategija dovoljnosti“ gdje ljudi skreću pažnju prema svojoj unutrašnjost kako bi pronašli sreću koja je već u njima. Dok smo prolazili kroznhiljadama godina stare mudrosti, moj tim i ja bili smo šokirani kada smo otkrili da u davnim vremenima gotovo nikada nisu koristili reč sreća kada su govorili o tome koliko znači biti zdrav. U više od 90 posto slučajeva koristili su reč zadovoljstvo,opisujući je kao stanje „bezuslovne celovitosti“, bez obzira na to što se napolju događa.

Koren riječi zadovoljstvo dolazi iz latinske reči contentus, što znači „držati zajedno“ ili „netaknuto, celo“. Contentus je izvorno korišten za nazivanje posuda, poput čaša, kanti i buradi. Reč se kasnije razvila u nešto što opisuje osobu koja se osjeća celovitim i nema želje izvan sebe. Contentus postavlja pitanje: „Koliko se iznutra osjećate kompletno? Koliko ste celoviti kao osoba?“

Ova druga strategija u osnovi usmerava perspektivu ili čitavu istoriju čovečanstva ka potrazi za nečim većim. Sve ostale emocije zahtevaju spoljnji uticaj. One su reakcija na spoljnji svet. Zadovoljstvo, s druge strane, ne zahteva uticaj spolja već se u potpunosti napaja iznutra. Umesto traženja spoljnjih izvora sreće – koji će uvek biti van naše kontrole – zadovoljstvo pruža neverovatnu snagu i stabilnost.

Zadovoljstvo proizlazi iz našeg odnosa prema onome što se događa oko nas, a ne iz naše reakcije na to.

I stvarno, možemo osetiti zadovoljstvo čak i kad nam je spoljnje okruženje suludo. Pomislite na nepokolebljiv mir vozača Formule 1 koji vozi u krivinama sa 180 km / h ili na osećaj celovitosti kada porodica sedi za trpezarijskim stolom, čak i kad se deca stalno svađaju. Zadovoljstvo je mirno saznanje da smo celoviti i potpuni takvi kakvi jesmo, i pored besa, tuge, radosti, frustracija i uzbuđenja koji mogu povremeno dolaziti i odlaziti.

Kako održavivati zadovoljstvo


Umesto da težimo privremenoj sreći, možemo ostati u trajnom osećaju zadovoljstva. U nečemu što nam niko ne može dati i što nam niko ne može dati. Zadovoljstvo je već u nama i treba samo malo vežbe da to sami doživite.

Postoji puno sjajnih načina koji pomažu u postizanju i održavanju sreće, a svi su iznenađujuće jednostavni. Stotine njih su naučno dokazani i za njih nije potrebna posebna oprema. To su vrlo održive strategije. Samo je potrebno da nađete malo vremena tokom dana da pronađete mir i tišinu.

  1. Vežbajte pažnju-koncentraciju.
    Prva tačka vas verovatno neće iznenaditi. Jer svi, od lekara do sportista pa sve do slavnih umetnika,su to potvrdili i preporučili poslednjih decenija. Pažljivost je negovanje svesne pažnje prema sadašnjem trenutku. Bez ocenjivanja iskustava koja pri tom stičete kao dobra ili loša. To je jedan od najbolje istraženih metoda za smirivanje tela i prevazilaženje nestabilnosti uma. Postoje doslovno hiljade web stranica, videozapisa i aplikacija iz kojih možete učiti praktikovanje pažnje. Kao na primer o svesnom i koncentrisanom disanju.
  2. Istražite potrebne uslove za vaše dobrostanje.
    Neke opcije koje pomažu da se dobro osjećate su spoljnji faktori za koje smatrate da su potrebni da biste se osećali potpuni. Neke uobičajene okolnosti koje pozitivno utiču na dobrostanje:

-Ako na svom bankovnom računu imam x dolara, biću srećan.

-Ako postignem … na poslu, konačno ću se osećati prijatno u svojoj firmi.

-Ako mi X pruži potvrdu koju očekujem, biću srećan.

-Ako kupim x opipljivih predmeta, osećaću se dobro.

-Kad budem imao x godina,otići ću u penziju konačno uživati ​​u životu.

-Ako moja deca postignu … tada ću znati da sam uspešan roditelj.

U redu je imati ciljeve. Ali nezdravo vezivanje sa uslovima dobrostanja može biti problematično. Zato što se stvaraju zavisnosti sa onim što je van vaše kontrole. Oni takođe pojačavaju ideju da trenutno nije dobro i da samozadovoljstvo i akceptiranje moraju pričekati.

Kao i svi drugi, i vi imate neka od ovih uslova dobrostanja koja rade u pozadinskom programiranju vaše podsvesti. Odvojite malo vremena da razmislite o tome i da budete svesni toga. Zadržite one koje volite i dobro razmislite o drugima koji vas odvode sa vašeg puta ka idealnom životu.

Zapitajte se kako možete da počnete da se osećate kompletno i da sami sebe bezuslovno prihvatate . Umesto da godinama čekate da se ispune ovi uslovi komfora – ako se ikad ispune. To će vam omogućiti da preuzmete odgovornost za svoje dobrostanje, i da ga ne prepuštate drugim ljudima i faktorima koji su uglavnom van vaše kontrole.

  1. Radikalno prihvatite sve emocije.

Ovo je teška praksa i možda vam se neće u početku svideti. Zamislite svet u kom svaka emocija koju doživite dođe i ode kao talas na okeanu. Kao gost koji ostane neko vreme i onda lagano ode. U životu je vrlo malo garancija, ali jedno što mogu reći sa apsolutnom sigurnošću je da će se ono što sada osećate uskoro promeniti. Emocije imaju životni vek. Imaju okidač, idu do svog vrhunca i onda se ispražnjavaju pre nego što ih je zamenila nova emocija. To je deo onoga što znači biti čovjek.

Sve se čini dobro i lepo. Problem nastaje kada počnemo stvarati nezdrave veze sa svojim emocijama. Postoje neke emocije koje nam toliko znače da ih se držimo sa smrtnim stiskom. Emocije poput sreće, radosti, uzbuđenja, spokoja i drugih uistinu prijatnih osjećanja. S druge strane, postoje i druge emocije koje toliko preziremo da ih ne želimo ponovo osetiti dok god živimo. Emocije poput srama, tuge, očaja, sramote, besa i drugih zaista neprijatnih osjećanja.

Koje emocije biste želeli uvek imati? Kojih se više nikad ne biste setili? Ispada da su na kraju dana sve emocije tu da nas vode i daju nam vredne informacije o svetu oko nas. Šta bi bilo ako biste dozvolili da sva osećanja dođu i nestanu, a da ih ne menjate?

Ovo radikalno uvažavanje svih naših iskustava je kamen temeljac zadovoljstva. Ideja da je ovde i sada sve u redu, onako kako je. Da, to znači da možemo biti zadovoljni svojom tugom, ljutnjom, sramotom. Možemo biti zadovoljni svojom radošću, mirom i našom srećom – i sa svime između.

Zadovoljstvo je osnovno akceptiranje onoga što znači biti čovek: bezuslovnaa ljubav za sva životna iskustva, a da nam ne treba više od onoga što je ovde i sad. Ako naučimo da to redovno implementiramo u svoj život, možemo početi da razumevamo šta su drevni ljudi označavali znanjem o zadovoljstvu i istinskoj sreći.

Daniel Cordaro je osnivač i izvršni direktor Contentment Foundation, neprofitne organizacije koja deluje na mentalno blagostanje studenata širom sveta.

Izvor:

https://www.zeitpunkt.ch/nach-zufriedenheit-oder-nach-glueck-streben

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.