Korona-kriza: ako se igrate mislima da se testirate,najpre pročitajte sledeće …

Pred vama je tekst naučnog kvalieta,koji govori o valjanosti Korona testa,uz pomoć kog se pandemija veštački širi. Tekst je najpre preveden sa engleskog na nemački jezik,odakle sam ga ja preveo.Preporučujem vam da ga pročitate do kraja,iako u jednom delu ima dosta visoko-stručnih izraza,nerazumljivih običnim smrtnicima.

U tekst je ubačen intervju sa uglednim nemačkim i svetskim doktorom-naučnikom Wolfgangom Wodargom,koji je 2009 otkrio da je svinjski grip lazan i odlučno se protivio vakcinaciji protiv njega. Intervju je na nemačkom jeziku-iz tehničkih razloga nisam mogao da ga prevedem.

1.jul,2020

Više sudskih veštaka i epidemiologa primetilo je da svet nije pogodio novi Korona virus, već novi test. Uključujući Dr. Klausa Köhnleina i Dr.Wolfganga Wodarga. Wodarg je u intervjuu internet portalu Rubikon izjavio sedeće:

„A onda je to još test koji daje puno pogrešnih rezultata. Pre svega, on ne govori ništa o bolesti, nego samo nešto govori o molekulima. Drugo, ako se ti molekuli i pronađu, tada postoji verovatnoća,što smo sad videli,da su oni prisutni i kod mnogih drugih drugih zaraza koje poznajemo dugo vremena. Dakle, ovaj test je potpuno irelevantan kada je u pitanju procena neke opasne epidemije koja se pojavljuje širom zemlje. Kao rezultat toga, ljudi su lišeni slobode zbog lošeg testa. I onda su sve odluke koje je politika donela, a koje se temelje na rezultatima ovakvih testova, opravdane. „

Uprkos ovim problemima koje je Dr.Wodarg otkrio u vezi s metodom ispitivanja Korone, i dalje se lančana reakcija polimeraze (PCR) koristi za istraživanje širenja epidemija. Metod nije pogodan, prema pronalazaču PCR-a, Karry Mullis, za namenu u kojoj se sad koristi. On je to objasnio činjenicom da osetljivost testa daje previše pogrešnih rezultata što ne omogućuje reprezentativne podatke . Ukratko, PCR test nije prikladan za otkrivanje virusne infekcije.

Svakoga ko ima dilemu o Mullisovoj stručnosti treba podsetiti da mu je pronalazak lančane reakcije polimeraze 1993. godine doneo Nobelovu nagradu za hemiju. Tako bi reči sada već preminulog biohemičara trebale imati toliku težini da barem njegovu opomenu shvatimo ozbiljno. Pogotovo ako se njegova upozorenja zanemaruju i kad se sa njegovim pronalaskom stvara đavolovo delo.

Ugledni internet portal Off-Guardian opisuje upotrebu PCR-a na sledeći način:

„Razlog za njegovu upotrebu je taj što je to tehnika, za umnožavanje DNK sekvenci milionima i milijardama puta, a ne kao dijagnostički alat za otkrivanje virusa“.

Off-Guardian se u poslednje vreme posebno trudio da u potpunosti raskrinka epidemiju izazvanu koronskim testom. S tim u vezi, portal je sakupio širok spektar mišljenja veštaka i stručnjaka i došao do važnih publikacija i naučnih radova.
Pozivajući se na New York Times, portal izveštava da bi proglašavanje pandemije moglo završiti katastrofom ako se odluka o tome temelji na rezultatima PCR testa. Izveštaj NYT-a iz 2007. godine opisuje kako je jedna američka laboratorija počela verovati da je epidemija velikog kašlja neizbežna nakon što je nekoliko zaposlenih počelo pokazivati ​​„simptome“. Nakon toga su usledili PCR masovni testovi, upotreba antibiotika i prinudne vakcinacije. Kako bi samo nekoliko meseci kasnije NYT pisao:

Tada su, oko osam meseci kasnije, zdravstveni radnici bili zaprepašteni kada su primili e-mail poruku od uprave bolnice u kojoj ih obaveštavaju da je uzbuna bila lažna.

Pravi test, na kom se u laboratoriji uzgajala bakterija Bordetella pertussis, nije potvrdio nijedan slučaj velikog kašlja. Umesto toga, čini se da su zdravstveni radnici patili od uobičajenih respiratornih bolesti poput prehlade.
Što nas dovodi do zaključka, zlatnog standarda. Nezgodna je istina da PCR testovi za identifikaciju takozvanih pacijenata Covid-19 nemaju valjanost zlatnog standarda za takve upotrebe.

Kao što Off Guardian ispravno zaključuje, ovo je odlučujuća činjenica. Metode testiranja moraju biti evaluirane da bi se utvrdila njihova tačnost – strogo govoreći osetljivost i specifičnost – upoređujući to sa „zlatnim standardom“. Dakle, najtačnija dostupna metoda. Na primer, zlatni standard za test na trudnoću bila bi sama trudnoća. Ali zasad ne postoji zlatni standard za Covid-19 test, kako je specijalista za zarazne bolesti Sanjaya Senanayake priznala australijskoj televizijskoj televiziji ABC na sledeći način: „

Da bismo imali test za otkrivanje(bakterije) stafilokoke u krvi, već smo imali krvne kulture koje su nam omogućile da razvijemo test. Ovo je naš zlatni standard koji koristimo decenijama i sa njim bismo mogli uporediti ovaj novi test. Ali za COVID-19 nemamo test zlatnog standarda. „

Jessica Watson sa Univerziteta Bristol to potvrđuje. U svom radu „Tumačenje rezultata ispitivanja covid-19“, koji je nedavno objavljen u British Medical Journalu, ona priznaje da ne postoji jasan zlatni standard za Covid-19 test. Da u sledećem dahu sugerirala da se PCR može upotrebiti kao zlatni standard,što je teško naučno razumljivo, zbog čega je portal stupio u kontakt s Thomasom Löscherom, bivšim šefom Odeljenja za infekcije i tropsku medicinu na Univerzitetu u Minhenu i članom Saveznog udruženja nemačkih internista. Osim što je potpuno apsurdno koristiti sam PCR kao zlatni standard, Covid-19 ne pokazuje posebne simptome, što je Löscher potvrdio Off-Guardianu. Portal dodaje:

„A ako ne postoje specifični simptomi za COVID-19, suprotno Watsonovoj izjavi, dijagnoza COVID-19 ne može služiti kao valjani zlatni standard. Osim toga, „stručnjaci“ poput Watsonove previđaju činjenicu da samo izolacija virusa, odnosno jasno otkrivanje virusa, može biti zlatni standard “.

S tim otkrićem „u žepu“, Off-Guardian se ponovo obratio Watsonovoj, ali je dobio samo nejasan odgovor. Na temu bi se vratila ako joj vreme dozvoli. Što se očito nije dogodilo pre objavljivanja članka.

Kao prelazak na sledeću činjenicu da do sada nema dokaza da je RNK virusnog porekla, portal postavlja najvažnije pitanje.

„Šta je potrebno za izolaciju / otkrivanje virusa?“ Da bi na ovo pitanje odgovorio na sledeći način: „Moramo znati odakle dolazi RNK za koju su kalibrirani PCR testovi.“

U odnosu na udžbenike, u članku se citiraju neki istraživači virusa koji su istakli da je izolacija čestice, tj. odvajanje predmeta od svega ostalog što nije taj objekt, bitan preduslov za dokazivanje postojanja virusa. I tako dokazati da RNK dotične čestice dolazi od novog virusa. Na primer, 1898. godine, nobelovka Marie Curie uspela je izdvojiti 100 mg radijum-klorida, iz tone rude.

Važnost ispunjavanja ovog osnovnog zahteva povezana je s činjenicom da je PCR izuzetno osetljiv. Što znači da se takođe mogu otkriti najsitnije DNK ili RNK čestice, ali ne mogu odrediti odakle dolaze. To se mora utvrditi unapred, što portal tvrdi i objašnjava:

„A pošto su PCR testovi kalibrirani za genske sekvence (u ovom slučaju za RNK sekvence, budući da sepretpostavlja da je SARS-CoV-2 RNK virus), moramo znati da su ovi genski isečci deo virusa koji tražimo . A da biste to znali, sumnjivi virus mora biti pravilno izolovan i očišćen. „

U skladu s tim, Off-Guardian se obratio naučnim timovima čiji su radovi u vezi s Sars-Cov-2 dati kao dokaz njegovog postojanja. Portal je želio znati pokazuju li slike sa elektronskog mikroskopa u in vitro eksperimentima očišćene viruse.

Prema Off-Guardianu, nijedan jedini tim nije mogao odgovoriti na pitanje sa „da“. I niko nije rekao da čišćenje nije(još jedan) nužan korak. Jedini dobijeni odgovori bili su: „Ne, nismo dobili elektronsku mikrografiju koja bi nam pokazala stepen pročišćavanja“(dakle,nisu sigurni da vide izolovan virus).
Dalje, razni autori studija su upitani prikazuju li njihove elektronske mikrofotografije pročišćeni virus? Ispod ćete pronaći relevantne autore studija i odgovore na pitanje.

Studija 1: Leo L. M. Poon; Malik Peiris. „Pojava novog humanog koronavirusa koji ugrožava zdravlje ljudi“ Natura Medicine, mart 2020
Odgovorni autor: Malik Peiris
Datum: 12. maj 2020
Odgovor: „Slika prikazuje virus koji izvire iz zaražene ćelije. To nije pročišćeni virus. „

Studija 2: Myung-Guk Han i sur. „Identifikacija Korona virusa izolovanog od pacijenta u Koreji sa COVID-19“, Osong Public Health and Research Perspectives, February 2020
Odgovorni autor: Myung-Guk Han
Datum: 6. maj 2020
Odgovor: „Nismo mogli proceniti stepen pročišćavanja jer ne čistimo i koncentrišemo virus kultiviran u ćelijama.“

Studija 3: Wan Beom Park et al. „Izolacija virusa od prvog pacijenta sa SARS-CoV-2 u Koreji“, časopis Korean Medical Science, 24. februara 2020.
Odgovorni autor: Wan Beom Park
Datum: 19. marta 2020
Odgovor: „Nismo dobili elektronsko-mikroskopsku sliku koja bi pokazala stepen pročišćavanja.“

Studija 4: Na Zhu i dr., „Novi Korona virus pacijenata sa pneumonijom u Kini“, 2019., New England Journal of Medicine, 20. februara 2020.
Odgovorni autor: Wenjie Tan
Datum: 18. marta 2020. godine
Odgovor: „Pokazujemo sliku sedimentiranih virusnih čestica, a ne onečišćene.“

Iz toga Off-Guardian zaključuje:

U odnosu na gornje radove jasno je da je ono što je prikazano na elektronskim mikrografima (EM) krajnji rezultat eksperimenata. Što znači da nema drugog rezultata iz kojeg bi mogli napraviti drugačije slike.

To jest, ako autori ovih studija priznaju da njihovi objavljeni EM-i ne pokazuju pročišćene čestice, onda definitivno nemaju pročišćene čestice za koje se kaže da su virusne. (U ovom kontekstu treba napomenuti da neki istraživači u svom radu koriste izraz „izolacija“, ali opisani postupci ne predstavljaju pravi postupak izolacije (čišćenja). Shodno tome, termin „izolacija“ se u ovom kontekstu zloupotrebljava) .
Autori četiri najvažnija rada iz 2020. godine, u kojima se tvrdilo otkriće novog virusa Korone, su priznali da nisu imali dokaze da su poreklo virusne čestice,viralni partikli ili delići ćelije, čisti ili nečisti ili čestice bilo koje vrste . Drugim rečima, postojanje RAR-a SARS-CoV-2 temelji se na verovanju, a ne činjenici. „

Kako bi bio siguran, Off-Guardian je dobio još jedno stručno mišljenje u prilog tim informacijama. Dr Calisher virolog i koautor rada objavljenog u časopisu Science 2001. godine, u kojem je navedeno: “

Moderne metode otkrivanja virusa, poput glatke lančane reakcije polimeraze, ne govore ništa o tome kako se virus razmnožava, koje životinje ga nose ili kako ljude čini bolesnima. To je poput korištenja otiska prsta da biste videli ima li neko zadah. „

Portal je želio otkriti zna li Dr.Calisher čak i jedan jedini rad u kojem je patogen Sars-Cov-2 izolovan i na kraju očišćen. Njegov odgovor:

„Nisam upoznat ni sa jednom takvom publikacijom. Tražio sam je. „

To znači da se ne mogu izvući prerani zaključci da sekvence gena RNK, koje su naučnici uzeli iz uzoraka tkiva i pripremili za gore navedene eksperimente , u krajnosti služe kao kalibracijski uzorak za PCR testove, pripadaju specifičnom virusu. U ovom slučaju Sars-Cov-2. Shodno tome, ne postoje naučni dokazi da su te sekvence RNK uzrok Covid-19, kao što portal primećuje.
Dalje se u Guardianovom izveštaju ukazuje na to, da su četiri osnovna Kohova postulata potpuno zamenarena.Znači,da dosadašnji eksperimenti nisu dokazali postojanje virusa.Jedan od postulata kaže da su identični simptomi datog virusa od značaja,jer inače empirički dokazi njegovog postojanja nebi bili mogući. Samo po njemu bi svi dosadašnji dokazi bili nedovoljni. Uz to se novootkrivenom patogenu svakodnevno pripisuju novi simptomi.Kako Off-Guardian piše,neki naučnici se usuđuju da tvrde da su neki postulati ispunjeni,ali kad se postojeće studije tačnije pogledaju,one to ne potvrđuju.
Iz ugla nemačkih građana je vrlo zanimljivo da je Off-Guardian pod lupu stavio anangardu ovdašnjih „Korona dirigenata“: Institut Robert Koch (RKI), Alexander S. Kekulé (Univerzitetska bolnica Halle), Hartmut Hengel i Ralf Bartenschlager (Nemačko društvo za virologiju), prethodno spomenuti Thomas Löscher, Ulrich Dirnagl (Charité Berlin) i Georg Bornkamm ( Virolog i profesor emeritus iz Helmholtz-Zentrum München).Portal je zagovornicima zvaničnog narativa o koroni postavio sledeće pitanje: „

Ako čestice,za koje se tvrdi da su SARS-CoV-2 nisu izolovane, kako možete biti sigurni da nizovi gena RNK tih čestica pripadaju određenom novom virusu?

Posebno kada studije pokazuju da supstance poput antibiotika, koje se dodaju u epruvete u in vitro eksperimentima sprovedenim na otkrivanju virusa, mogu „opteretiti“ ćelijsku kulturu na takav način da se formiraju novi genski nizovi koji prethodno nisu bili otkriveni. Aspekt na koji je nobelovka Barbara McClintock skrenula pažnju u svom Nobelovom predavanju 1983. godine.

Napokon, Off-Guardian je dobio samo jedan odgovor od navedenih institucija. Sa berlinskog karita. Pazite,to je Christian Drostenovo radno mesto(ono što je Kon u Srbiji to je Drosten u Nemačkoj). Vodeći nemački državni virolog, glavni savetnik savezne vlade za epidemiju Korone i ko-autor PCR testa, koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prihvatila širom sveta, iako nije valorizovan.

Prema portalu, mesecima je vladala tišina. Do 18. juna nije bilo prepiske. A to se dogodilo samo zato što je svemu dat pravni naglasak. Bez berlinskog advokata Viviane Fischer, Charite bi vjerovatno nastavila da gradi mit. Na pitanje je li se univerzitetska bolnica uverila u to da je izvršeno adekvatno čišćenje čestica, Charite je priznao da ne koristi nikakve očišćene čestice.

Bez obzira na to, tvrdi se da su virolozi u Charite sigurni da testiraju virus. U jednom zvaničnom papiru piše:

„RNK je ekstrahovana iz kliničkih uzoraka pomoću sistema MagNA Pure 96 (Roche, Penzberg, Nemačka), te iz supernanata ćelijske kulture koristeći virusni RNK mini-kit (QIAGEN, Hilden, Nemačka). „

S tim u vezi oglasio se i portal, pošto se pretpostavlja da je RNK virusna.
Übrigens das am 23.Januar 2020 publizierte Corman-Papier, ist keinem sachgerechten peer-review-Prozess unterzogen worden. Ebenso wenig hat man die in dem Dokument umrissenen Prozeduren, von Kontrollmechanismen begleiten lassen. Doch nur anhand dieser zwei Vorgänge, erhalten wissenschaftliche Arbeiten einen soliden Anstrich, so das Portal.
Uzgred, rad iz Cormana, objavljen 23. januara 2020., nije podvrgnut odgovarajućem postupku recenziranja. Ni postupci opisani u dokumentu nisu praćeni mehanizmima kontrole. Ali samo se na osnovu ova dva procesa tom radu daje naučna vrednost, navodi portal.

S obzirom na ovu gotovo zbunjujuću dimenziju pogrešnih tumačenja, jasan je zaključak da su iracionalni rezultati ispitivanja neminovni. Off Guardian upućuje na nekoliko članaka koji opisuju različite slučajeve u kojima su osumnjičene osobe na zarazu sa Covid-19 testirane pozitivno i negativno nekoliko puta u vrlo kratkom roku. Članak govori o stopi tačnosti od 30-50%, kako je već u februaru izjavio predsednik Kineske akademije medicinskih nauka Even Wang Chen. Portal doslovno:

„Drugim rečima, čak i ako teoretski pretpostavimo da ovi PCR testovi zapravo mogu otkriti virusnu infekciju, testovi bi bili praktično bezvredni i uzrokovali bi samo neosnovan strah kod“ pozitivnih „ispitanika.“

Što se tiče „pozitivne predvidne vrednosti“ (PPV), to je takođe evidentno. PPV ukazuje na verovatnost da je osoba s pozitivnim rezultatom testa zaista „pozitivna“ i zavisi od dva faktora: prevalenciji virusa u ukupnom stanovništvu i specifičnosti testa. To je procenat ljudi bez bolesti koji test pravilno označava sa „negativno“. To znači da test sa specifičnošću od 95%, dijagnostikuje od 100 nezaraznih osoba, 5 lažno pozitivnih.

S istom specifičnošću, što je veća prevalencija, veći je i PPV.

Što se tiče prevalencije, Off-Guardian se poziva na članak u Deutsches Ärzteblatt, ali podseća da se tamošnji rezultati moraju gledati kritično, pogotovo jer se specifičnost ne može izračunati bez zlatnog standarda. Uz to se kalkulacije odnose na specifičnosti koje su u istraživanju Jessice Watson utvrđene. Portal ovo opisuje kao potencijalno bezvredno. Podaci o PPV-u i prevalenciji navedeni u Deutsches Ärzteblatt:
Prevalencija Sars-CoV-2 3% (npr. doktor opšte prakse): 21 od 30 zaraženih osoba ispravno je testirano, 9 rezultata je lažno negativno. 921 od 970 ljudi ispravno je prepoznato kao zdravo, lažno pozitivno ostaje 49. Pozitivna predvidiva vrednost izračunava se kao kvocijent broja ljudi koji su testirali pozitivno (21) i zbira svih ljudi s pozitivnim rezultatom testa (21 + 49 = 70). Alarmantno je nizak od 0,30 – 70% pozitivno testiranih ljudi uopšte nije pozitivno, ali su poslatii su u karantin. Suprotno tome, negativna prediktivna vrednost kao kvocijent negativno testiranih 921 osobe koja su bile stvarno negativne, a zbir svih ljudi s negativnim rezultatom testa (921 + 9 = 930) iznosi 0,99, što je vrlo dobro.

Rasprostranjenost 20% (npr. Dom starijih ljudi): 140 od ​​200 ljudi testira ispravno pozitivno, 60 rezultata je lažno negativno. Test prepoznaje istinski negativno 760 od 800 ljudi, lažno pozitivnih je 40. Pozitivna prediktivna vrednost (140/180) sada je 0,78, pa je verovatnoća oboljenja 2,5 puta veća za pretpostavljenu prevalenciju od 20%, nego za nisku prevalenciju od 3%. Negativna prediktivna vrednost (760/820) iznosi 0,93. Na kraju, 7% ispitanih negativno testiranih nosi virus i može ga širiti.

Prevalencija 80% (npr. Karantin): Uz posebno visoku procenu prevalencije od 80%, zaraženo je 800 od 1.000 testiranih osoba, od kojih test prepoznaje 560, a 240 ne. Ispravno negativne prepoznaju se 190 od 200 ljudi, lažno pozitivnih je 10. Pozitivna prediktivna vrednost (560/570) sigurno dostiže 0,98, dok negativna prediktivna vrednost pada na 0,44. 56% negativno ispitanih nosi virus i može ga preneti.

U drugom scenariju, izračunava se PPV od 78%. To bi značilo da je 22% „pozitivnih“ rezultata u stvarnosti lažno pozitivno. Na temelju jednostavnog proračuna, grozan obim postaje tek jasan. Dakle, ako je 10 miliona ljudi testirano na Koronu, 2,2 miliona njih bilo bi pogrešno dijagnostikovano i završilo bi u karantinu. Razmislite o tome da li želite da opet sutra na vas utiče Korona manija.

Američka Agencija za kontrolu bolesti i Uprava za hranu i lekove (FDA) takođe su objavili da takozvani Sars-Cov-2 RT-PCR testovi nisu prikladni za dijagnozu Sars-Cov-2. U datoteci „CDC 2019-novi Korona virus (2019-nCoV) RT-PCR dijagnostički panel u stvarnom vremenu“ CDC piše: „
„Otkrivanje virusne RNK ne može ukazivati ​​na prisustvo infektivnog virusa ili da je 2019.-nCoV uzročnik kliničkih simptoma. (….) Ovaj test ne može isključiti bolesti uzrokovane drugim bakterijskim ili virusnim patogenima. „

FDA ima identične stavove: ”

Pozitivni rezultati […] ne isključuju bakterijsku infekciju ili ko-infekciju s drugim virusima. Dokazani aktivni sastojak možda nije jasan uzrok bolesti. „

Off-Guardian je takođe otkrio da se u uputstvima za upotrebu različitih proizvođača PCR testova može pročitati kako oni nisu zamišljeni kao dijagnostičko sredstvo. Na primer oni iz Altona-Diagnostics i Creative-Diagnostics. U najavi proizvoda Modularni testovi Light Mix, koji je proizveo TIB Molbiol – a koji su razvijeni u skladu s gore navedenim specifikacijama Cormanovog protokola i distribuirani od strane Roche – razjašnjuje se:

„Ovi testovi nemaju za cilj da dijagnostikuju koronavirusnu infekciju. (…) Samo u istraživačke svrhe. Nije pogodno za dijagnostičke postupke. „

Detaljan Off-Guardian izveštaj posvećen je svim važnim aspektima, uključujući i opterećenost virusom. I na kraju je iznesena tvrdnja da komercijalni korona PCR test nema mogućnost određivanja virusnog opterećenja. Vrednost koja pokazuje koliko virusnih čestica je zarazilo telo. Jer izbijanje bolesti zahteva milione čestica koje se neprestano umnožavaju.

Rocheov PCR test čak i ne može otkriti ciljane gene, kao što portal primjećuje. Takođe se ističe da opisi proizvoda RT-qPCR testova za SARS-COV-2 navode da su to „kvalitativni“ testovi. Suprotno činjenici da „q“ u „qPCR“ znači „kvantitativno“. A ako ti testovi nisu „kvantitativni“,onda ne pokazuju koliko se virusnih čestica nalazi u telu.

Međutim, CDC, SZO, FDA ili RKI dalje tvrde da testovi mogu izmeriti virusno opterećenje. Novinar Jon Rapaport kaže: „To nikada nije dokazano. Veliki skandal. „

Kao što tvrdi Off-Guardian, pojam „virusna opterećenost“ je zabluda. Virusno opterećenje nisu virusi koji kruže krvotokom, već molekuli RNK. Da bi se dokazalo da PCR test ima sposobnost merenja stepena do kog je osoba „opterećena“ virusom koji uzrokuje bolest, potreban je eksperiment koji portal opisuje na sledeći način: „

Na primer, uzmite nekoliko stotina ili čak hiljadu ljudi i od njih uzmete uzorke tkiva. Vodite računa da ljudi koji uzimaju uzorke ne vrše testiranje. Testeri nikada neće znati ko su pacijenti i kakvo je njihovo stanje. Testeri vrše svoj PCR test na uzorcima tkiva. U svakom slučaju, oni navode koji su virus pronašli i koliko su ga pronašli. Zatim su pronašli, na primer kod pacijenata 29, 86, 199, 272 i 293, mnogo onoga što su smatrali virusom. Sada identifikujemo ove pacijente. Svi bi trebali biti bolesni jer repliciraju puno virusa u svojim telima. Ali jesu li stvarno bolesni – ili u najboljem zdravlju?

Da se vratimo na Charite koji je napokon bio pravnim putem prisiljen da odgovori na pitanje da li je od Corman et. razvijeni,takozvani „Drosten PCR test“ kvantitativni test. Međutim, univerzitetska bolnica nije htela da odgovori na pitanje sa „da“ i umesto toga je napisala:

„Ako je to RT-PCR test u realnom vremenu, koliko Charité zna, u većini slučajeva […] je on ograničen na kvalitativno otkrivanje.

Off-Guardian komentariše na „Drosten PCR test“: „

Pored toga, „Drosten PCR test“ koristi nespecifični E-gen test kao preliminarni test, dok Pasteur Institute koristi isti test kao test potvrde.
Pored sumnjivog cilja sprovođenja ili preliminarnog ili potvrdnog testa, u kom će se verovatno otkriti svi azijski virusi, SZO je početkom aprila promijenila algoritam i preporučila da se test od sada može smatrati „pozitivnim“, čak i ako analiza e-gena (koji će verovatno prepoznati sve azijske viruse!) daje „pozitivan“ rezultat.(drugim rečima-ako je test pozitivan na bilo koji virus,proglašava se pozitivnim na Koronu)

To znači da se potvrđeni nespecifični rezultat ispitivanja službeno prodaje kao specifičan.

Ova promena algoritma povećala je „broj slučajeva“. Testove pomoću E-genskog testa proizvode, na primer, Roche, TIB Molbiol i R-Biopharm.

Drugi suštinski problem je da mnogi PCR testovi imaju „kvantitativnu vrednost ciklusa“ (Cq) preko 35. A nek drugi, uključujući Drostenov test, imaju čak 45.

Cq vrednost određuje koliko je ciklusa replikacije DNK potrebno za otkrivanje stvarnog signala iz bioloških uzoraka. Smernice MIQE navode da su vrednosti Cq iznad 40 sumnjive zbog implicirane niske efikasnosti i da se generalno ne trebaju uzimati u obzir. „

„MIQE označava“ Minimalne informacije za objavljivanje kvantitativnih PCR eksperimenata u realnom vremenu „. Skup smernica koje opisuju minimum informacija potrebnih za procenu PCR publikacija u stvarnom vremenu, poznatih i kao kvantitativni PCR ili qPCR “, piše portal.

Prvobitno spomenuti pronalazač lančane reakcije polimeraze, Karry Mullis, jednom se izjavio:

„Ako morate proći više od 40 ciklusa da biste pojačali jedan gen za kopiranje, nešto nije u redu s vašim PCR-om. „

Prema saosnivaču MIQE smernica i profesoru za molekularnu medicinu Stephenu A. Bustinu, upotreba takvih proizvoljnih graničnih vrijednosti Cq nije idealna jer je ili preniska (eliminacija valjanih rezultata) ili previsoka (porast lažnih „pozitivnih“ rezultata). U tom pogledu treba ciljati vrednost Cq od 20-30. Ako se prekorači granična vrednost 35, pouzdanost rezultata više nije zagarantovanaa. Jer, ako bi vrednost bila previsoka, bilo bi teško razlikovati pravi signal od pozadine. Na primer, reakcijama primera i fluorescentnih sondi. To povećava verovatnoću lažno pozitivnih rezultata.
Off Guardian je istakao dalje faktore koji eklatantno mogu uticati na krajnji rezultat. Pre nego što se može početi sa lančanim reakcijama polimeraze,ukoliko tražite pretpostavljene RNK viruse kao što su Sars-Cov-2,se mora RNK transformisati u kompletniju DNK(cDNA) pomoću enzima“Reverse Transkriptase (RT)”. Shodno tome stoji „RT“na početku pre „PCR“ i „qPCR“ za ovaj enzim.
Ali je ovaj proces transformacije „široko prepoznat kao neučinkovit i nedosledan“, piše Jessica Schwaber iz Centra za komercijalizaciju regenerativne medicine u Torontu, u članku objavljenom 2019. i razvijenom s dvojicom kolega iz istraživaökog tima, u linku koji objavljuje Off-Guardian.

Gore pomenuti britanski profesor Stephen A. Bustin, koji je slučajno autor knjige koja se zove „PCR Biblija“ (A-Š kvantitativnog PCR-a), istog je mišljenja da opisani proces transformacije (RNA u cDNA) daje nedosledne rezultate .

Portal rezimira o PCR:

S obzirom da se DNK sekvence udvostruče u svakom ciklusu, čak se i malo odstupanje povećava i može stoga promijeniti rezultat, čime se poništava pouzdana informativna vrednost testa.

Pa kako može biti da oni koji tvrde da su PCR testovi od velikog značaja za takozvanu dijagnozu COVID-19 skrivaju temeljne nedostatke ovih testova – čak i ako su suočeni sa pitanjima u vezi s njihovom valjanošću?

Promoteri nove hipoteze o Korona virusu su se sigurno morali baviti tim pitanjima pre pokretanja testiranja koja su u osnovi prisilila ceo svet na zatvaranje.Ne samo zato što su ovo pitanja koja odmah padaju na pamet svima koji imaju samo malo razumevanja u nauku.
U zaključnom delu članka,portal pretpostavlja konflikte interesa i nemoralne veze između nauke i farmacije,kao na primer između SZO i američke agencije za zaštitu od zaraza CDC,koji su nosioci impulsa dezinformativne kampanje.
O motivima i razlozima možemo da špekulišemo,ali je nauka vrlo jasna. Rezime: rezultati i brojevi koji se generišu tim RT-PCR testovima,ne opravdavaju ni u kom slučaju drakonske mere represije koje su donete širom sveta,za verovatno lažno pozitivne osobe. Uneta je panika i uništene mnoge egzistencije. Opasnost izazivanja samoubistava je drastično povećana.
S obzirom na ovo detaljno faktičko demontiranje postupka PCR testiranja, svi trebaju biti svesni da je potencijal za manipulaciju i obmanu gotovo neograničen. Ako pustite sivu eminenciju, odnosno inicijatore i zagovornike koronske hipoteze, da im prođe ovaj skandal, onda svi možemo reći Laku noć.

Jer očigledno je da se većina nemačkog stanovništva i šire toliko boji nemačkog nacizma da je svoju racionalnost zamenila slepu poslušnost. Pastir poznaje svoje ovce i apeluje na strah koji koči razmišljanje.

Razočaravajuće fascinantno je videti kako ljudi funkcionišu kad im se predoči mogući loš kraj. U ovom stanju uma sve granice do ludila zamagljuju, a prestravljeni pojedinci bi učinili gotovo sve da se izbore za lični Happy End.

Empatija prema bližnjima nestaje u trenutku, a ti se egzemplari razantno razvijaju u odvratne egoiste. Oni se osećaju osnaženim među istomišljenicima, ali bi voleli da vide suprotstavljene „rivale“kako su nestali „još juče“.

Plandemija Korone je stvorila novu generaciju ljudi egoista. Takozvani Karenovi koji kao u nacističkim vremenima prijavljuju komüije vlastima jer imaju posetu ili ne nose maske na stepeniütu. Željjeni san za totalitarne režime kada vlastiti građani mutiraju u špijune.

I najtužnija stvar u celoj priči je ta da su ti ljudi toliko lenji i morbidni da im je teško da uzmu pet minuta vremena da razmisle o kontekstu koji im se svakodnevno nudi. Ne, umesto toga, ove ovce prihvataju retoriku vodećih medija i političara kako bi kontinuirano pojačavali propagandu i terorisali svoju okolinu. I mlate o nauci bez dovoljno razumevanja ovog termina.
Mnogi od njih su verovatno ateisti,i verovatno su ponosni što ne moraju da slušaju sveštenika,imama ili rabija. Ali ovi,ah tako kritički nastrojeni ljudi,sve veruju masovnim medijima i uslišuju svaku direktivu režima. Skepsa je očigledno prešla u programiranu vrlinu koja kod Korona konvertita i pristalica samo neznatno tinja,i to samo onda kad im vlada kaže da smeju biti skeptični.
Mnogi ljudi su izgubili zdrav razum. Panika prekriva um takvom težinom da se valjani dokazi i najneugodnije istine odbacuju kao „teorije zavere“. Terminologija koja je poprimila novu veličinu od izbijanja Korona ludila. Što je bizarno povezano sa medijima i politikom i njihovim ponavljanjima nalik na vodenični točak. Odjednom, i najzaostaliji brzo stavlja izraz Korona u usta da konsoliduje svoju impliciranu istinu u Koroni.
U nekim trenucima imate težak osećaj da naše društvo dobrovoljno prihvata svaku vrstu tiranije. Neki su, izgleda, s nestrpljenjem iščekivali „Novu normalnost“. Apsolutno konformno i sa uživanjem se potpuno prilagođavaju i predaju mase ljudi,od kojih se samo poneki razmišljali o sebi kao nezavisnom biću. Ili o svom zdravlju,jačanju imunog sistema. Ali sad hoće ove nepopravljive persone da poprave i poduče one koji drugačije razmišljaju,jer poslednje navedeni hoće da žive svoj život.
Za one koji se žale da se ljudi susreću vani na roštilju i popiju nekoliko piva. Ili radije ostaju u kućnom pritvoru dok se ne pojavi sledeća pandemija,-ostanite kod kuće. Sve možete naručiti putem interneta. Hrana, lekovi, odeća koju možete predstaviti u dnevnoj sobi, zabavu, sve. Ne morate više izlaziti ispred vrata. Ako ste vlasnik pasa, naučite svog ljubimca da sam ode da obavi nuždu. Za sve postoji interno rešenje. Na ovaj način nećete doći u neprijatne situacije da vas stalno podsećaju na skorašnju smrt. Oh, a ako vam posao ne dozvoljava da posao obavljate od kuće i zavisite od lokalnog javnog prevoza da biste stigli na posao, tada se gubi slast doma.

Među slepcima je i jednooki kralj. Znanje je moć, a nauka je njen pravedni mač. Probudi se i saznaj. Vreme je.

Izvor:

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.