Ne startuje virus drugi talas nego parlament

Švajcarska u doba Korone. Svaka sličnost je slučajna

03.07.2020,Christoph Pfluger


Zahvaljujući testovima u obimu koji nikada ranije nije viđen, „broj slučajeva“ se povećava. Savezna vlada aktivira svoje nadležnosti u vezi sa kriznim zakonima i uvodi obavezu nošenja maske u javnom prevozu.

Istovremeno, udeo slučajeva Covid 19 neverovatnih je 0,2 posto od svih onih koji su hospitalizovani. Strahovani drugi talas počinje sa statistikama i merama koje nemaju puno veze s medicinskim događajima.

Tokom najve pooštravanja mera predsednica Švajcarske nije mogla da zadži smešak


„Broj slučajeva se povećava!“: Mediji već danima oslikavaju drugi talas u sve tamnijim bojama. Oni ćute o činjenici da je napravljeno više testova nego ikad. Otkako je federalna vlada preuzela troškove, broj testova porastao je na rekordno visok nivo.

Testiranje je podignuto na maksimalan nivo u poslednje četiri nedelje. Stopa pozitivnih je ostala uprkos toga stabilna(Grafika:BAG)

Međutim, ne spominje se činjenica da udeo pozitivnih testova neprestano opada od sredine marta – za vreme sezone virusa Korone bio je 40 puta veći.

Već pet nedelja konstantno je ispod 1 posto, što otprilike odgovara nivou gripa u blagoj sezoni. Sa bilionima virusa u svakoj individui,se nešto od toga pojavi i u društvu(cinizam).

U procentima stopa infekcije je delić martovske zaraze

U poslednje četiri nedelje samo je 7 ljudi umrlo sa Covid-19 virusom, a možda jedan „od“ njega.

U istom periodu je 8 osoba s virusom Korone bilo hospitalizovano nedeljno (nedeljni izveštaji o situaciji iz BAG-a) – što je maleni udeo od 0,18 posto od 4.830 osoba koje se nedeljno hospitalizuju u Švajcarskoj (na osnovu izveštaja iz 2018., Federalni zavod za statistiku).

I pored „najbolje volje“ to nije kriza koja zahteva aktiviranje zakona o vanrednim situacijama. To nije ni „posebna situacija“.

Potpuno je normalno da u svakom vremenu nekoliko ljudi ima simptome gripe i respiratornih bolesti i leži u bolnici na kraju svog statističkog životnog veka, a neki od njih i umiru.

Ipak, mediji su podigli alarm. „Kantoni spavaju!“, reči su bulevarske štampe. Savezna vlada je morala delovati – možda je i htela.

Državna predsednica, koja je dva dana ranije podelila svoju fotografiju s maskom, se nije mogla uzdržati da se nekoliko puta ne podsmehne tokom najave ponovnog pooštravanja mera.

A ministar zdravlja je u „subotnjem pregledu“ Radio SRF-a jasno rekao da se u „epidemiji“ više ne radi o mrtvim ili nedostajućim krevetima intenzivne nege, već samo o borbi protiv srednje opasnog virusa (do danas je umrlo 0,006 posto svetske populacije sa Covid-19).

„Epidemija će ostati među nama dok ne budemo imali vakcinu“, rekao je dva puta u polusatnom programu.

Zakon o vanrednim situacijama se dakle više ne koristi za sprečavanje vanrednih slučajeva, već za borbu protiv virusa koji je mnogo manje opasan nego što se mislilo.

U martu, kada još statistike nisu bile smanjene,federalnoj vladi se moglo prebaciti da je previše oprezna.

Ali danas se savezna vlada više ne može opravdavati neznanjem. Danas ona zna šta se događa.

Brojevi su jasni, pandemija je završila. Ali ako vlada ide u pogrešnom smeru, onda to verovatno radi zato što bolje zna(cinizam).

„Brojevi slučajeva“ su njeno najjače oružje. Kada je reč o medicini, većina ljudi zamisli nešto važno pod nazivom“slučaj“. Gripa se verovatno ne može svrstati pod ovaj kriterijum.

Međutim, „sve veći broj slučajeva“ odnosi se samo na pozitivne testove. Oni prikrivaju udeo ljudi bez simptoma i, naravno, udeo onih koji su stvarno bolesni.

Od 762 „slučaja“ u protekle četiri nedelje, samo 30 (3,9%) je dovelo do hospitalizacije (izveštaj BAG-a o situaciji).

Izraz „slučaj“ je zbog toga nejasan i sličan „asimptomatskoj bolesti“, koja je postala popularna kao termin koji ne postoji: bolest bez karakteristika bolesti.
Iz ovoga svega je vrlo „hrabro“ pronaći potrebu za hitnom intervencijom. To sve pokazuje šta možemo misliti o merama Savezne vlade“,a to je da se ukinu uredbe koje više nisu objektivno potrebne i opravdane, … – u skladu s načelom zakonske neophodnosti – pre nego što im istekne zakonski rok važenja“).

To je vlada napisala na stranici 8 obrazloženja za nacrt „Zakona o Covidu 19“, kojim želi legaliziovti proširenje svojih vanrednih pravnih nadležnosti do kraja 2022. godine.

Izuzetno je hrabro doneti zakon o proširenim nadležnostima za vanredne situacije u skladu sa odredbom da će se primenjivati ​​primereno potrebama i prekršiti to obećanje osam radnih dana kasnije.

Savezna vlada se može usuditi da tako nešta uradi samo ako je sigurna u podršku medija, ako ima većinu parlamentaraca na svojoj strani zahvaljujući svojim novčanim darovima vezanim za Koronu i ako može računati da javnost neće hteti da čita statistike ili da ne može da uradi najjednistavnije računske operacije.

Nemački profesor matematike Wolfram Meyerhöfer je bio u pravu kada je koronsku krizu nazvao „krizom u matematičkom obrazovanju“.

Ipak: šikanirajuća obaveza nošenja maske u javnom prevozu, koji je savezna vlada juče najavila, je apsurdna i nema nikakve veze sa osnovama naučne i zdravstvene politike.

Učinak maske za lice je kontroverzan, a zdravstvene vlasti u većini zemalja to su ponekad opisale kao nepotrebno, ponekad kao preporučeno, ponekad kao imperativ.

Osim toga, zahtev za korišćenje maske se primenjuje proizvoljno. Primenjuje se na brodovima na kojima bez ikakvog rizika možete uživati ​​u vetru koji duva oko vašeg lica, a ne odnosi se na avione u kojima sedite tako zgusnuto kao retko gde na nekom drugom mestu.
Ali zato važi na mestima na kojima želite izraziti svoje slobodno mišljenje-na demonstracijama ako nemate app za praćenje kretanja i kontrolu za uspostavljanje kontakata.

Koja je politička važnost ovog pooštravanja?

Savezna vlada je tako, nakon različitih ublažavanja, u određenoj meri dala startni signal za drugi talas. Kao i prvi,on se zasniva na projekcijama i proračunima.

Ali dok smo još mogli verovati prvom, modeli za drugi talas su dokazano pogrešni.

Posebno značajan primer je dao profesor Fellay iz ETH Lausanne, član „švajcarske nacionalne radne grupe Covid-19“ savezne vlade.

U aprilu je on izračunao da će ovog leta biti od 5000 do 20.000 mrtvih zbog Korona virusa, čak dvanaest puta više nego za vreme udarnog talasa.

Kako bi došao do ovog zastrašujućeg rezultata, napravio je dve nerazumljive greške-kompletan izveštaj možete pogledati na: https://corona-transition.org/modellrechnung-der-eth-lausanne-fur-eine-zweite-welle-in-der-schweiz-enthalt

…u kom je prognozirana zaraza miliona ljudi.

S jedne strane pretpostavlja da će svi zaraženi ljudi oboleti. Pri tom se već u aprilu znalo da 50 do 80 posto zaraženih nema simptome.

Njegova druga kapitalna greška: Prema njegovoj projekciji, sve starosne grupe imaju istu verovatnoću smrti. Već tada se znalo da većinu smrtnih slučajeva čine stari ljudi s ranijim bolestima.

Ne govori baš u prilog naučnog kvaliteta radne grupe da se takva neadekvatna studija nije povukla ili da se ostali članovi barem ne distanciraju od nje.

Inače, radna grupa savezne vlade opravdava optužbe da pandemiju ne savladava, već je produžava.

Slučajnost?Anketa visoke podrške maskama od 69%

Savezna vlada neće biti suočena sa velikim kritikama zbog svojih nesrazmernih mera. Mediji koji joj prave teren neće je napasti iza leđa.

Većinu stanovništva ta mera obaveznog korišćenja maske u javnom prevozu neće dodirnuti. Prema „anketi uživo“, 69 posto čitalaca St. Galler Tagblatt pozdravlja obavezu korišćenja maske u javnom prevozu.

To skoro potpuno odgovara udelu automobila u ukupnom saobraćaju od 69 posto.

S Korona krizom, je udeo motorizovanog privatnog prevoza porastao na 75 posto, a javni prevoz je opao sa 22 na 16 posto. (https://www.tagblatt.ch/meinung/die-zahl-137-hat-den-bundesrat-aufgeschreckt-doch-eine-pauschale-maskenpflicht-ist-fragwuerdig-ld.1234417)

Pored korisnika javnog prevoza, su i transportne kompanije posebno pogođene obavezom nošenja maske. Ali se kaže da su oni zatražili tu meru, prema švajcarskoj predsednici.

Ali ako njihova želja da ometaju svoje sopstveno tržište možda nije bila tako neophodna, onda bi kompenzacija od 800 milionna CHF za koronske gubitke,za one za koje je savezna vlada donela mere obaveza nošenja maski trebala imati vrlo smirujući efekat.

A to je najmanje 100 franaka po stanovniku koje svaki poreski obveznik mora snositi.

Ulazak na mala vrata za vakcinaciju? „Zakon o Covidu 19“ ne nudi bilo koji mehanizam za uvođenje obavezne vakcinacije. Prema članku 22. Zakona o epidemiji, kantoni su nadležni da to učine:

„Kantoni mogu proglasiti vakcinisanje ugroženog stanovništva (…) obveznim ako postoji značajna opasnost.“

Ali: federalna vlada otvara zadnja vrata s novim zakonom. U obrazloženjima zakona Covid 19 piše na stranici 9/10:

„U posebnoj situaciji po članu 6. EpG, savezna vlada može nakon savetovanja s kantonima u vezi s Covid-19 uvesti sledeće mere: (…) vakcinaciju proglasiti obaveznom.“

Donetim zakonom koji važi za vanredne situacije,se zaobilazi postojeća regulativa u epiidemiloškom slučaju.

Ostaje da se vidi da li će i dalje ostati ograničenje obaveznog „ugroženih grupa stanovništva“.

Ostaje još da se vidi da li su na taj način izbegnute sve odredbe važećeg zakona.

Po odredbama zakona o vanrednim situacijama, svi nosioci virusa se takođe smatraju rizičnim. Pri tom Covid-19 ima teško dejstvo samo u određenim rizičnim grupama, a i tamo samo u manjem procentu. Reč je o pravnim pitanjima koja se u kriznim vremenima lako bace pod sto.

Vetar se može brzo i radikalno okrenuti. U svom objašnjenju Zakona o epidemiji savezna vlada je još 2010. godine napisala da objava vanredne situacije zahteva događaj veličine španskog gripa i da se u takvoj situaciji „ne mogu izazivati ​​dodatni troškovi“ (str. 432)

Savezna vlada bi mogla citirati Adenauera: „Šta me briga o mom jučerašnjem brbljanju ; ništa me ne sprečava da danas budem mudriji“. Samo: možda savezna vlada ne postaje mudrija, ali svakako samouverenija.

Čak i ako epidemiološka situacija ni na koji način ne opravdava aktiviranje zakona o vanrednim situacijama, federalna vlada će verovatno položiti svoj prvi veliki test nepoverenja od kada je ublažavanje mera započelo.
U ovo ludo doba Korone, poznata izreka bi morala da se promeni: „Ko jednom laže, tome se veruje, čak i ako ne govori istinu“.

Samo pažljivi posmatrači će zapaziti da savezna vlada počinje zloupotrebljavati ovlaštenja koja je stekla u krizi. Talleyrand je bio u pravu kada je napisao: „Nijedno razdvajanje na svetu nije teže od odvajanja od vlasti.“

Stoga se čini usluga saveznoj vladi omogućavajući joj da neizostavno i brzo organizuje rastanak od svojih specijalnih ovlašćenja.

Prikladno sredstvo za to je referendum protiv planiranog proširenja zakona o vanrednim situacijama (https://notrecht-referendum.ch/). Međutim, savezna vlada traži užurbani postupak za usvajanje nacrta zakona, kojim se suspenduje referendumska odluka i značajno se smanjuju šanse za uspeh putem glasačke kutije.

No možda će do jesenjeg zasedanja vlade i donošenja zakona o Covidu 19 biti izgrađeno dovoljno političke snage koja će ubediti parlament da ga odbaci. Vredi probati; ne zato što postoje velike mogućnosti, već zato što je to jedini način.

Ovaj tekst se prvi put pojavio na Zeit.ch, gde je Christoph Pfluger urednik.
https://insideparadeplatz.ch/2020/07/03/der-bundesrat-startet-die-zweite-welle/

Napomena: ovaj tekst,kao i svi ostali su prevedeni sa raznih alternativnih portala koji su na nemačkom jeziku. Izvori tih tekstova su uvek navedeni u linku ispod teksta,i onima koji imaju primedbe i pitanja u vezi sa njihovim sadržajem daju mogućnost da se direktno obrate autoru sa svojim pitanjima.

Radi se o poznatim portalima sa nemačkog govornog područja,tako da su i ti sadržaji poznati široj masi.

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.