Pandemijska panika!

Svi su ugroženi,mnogi imaju strah,kraj neizvestan.

28.07.2020, Wolfgang Bittner.

Donedavno sam mislio da sam slobodna, nezavisna osoba. Ali već nekoliko meseci mi naređuju šta da radim a šta ne. Pandemiju je 11. marta 2020. godine pokrenula Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zbog virusa sličnog gripu koji se zove COVID-19. Nakon toga, stanovništvo je bombardovano horor izveštajima o virusnoj bolesti, a vlasti su preduzele drakonske prisilne mere. Karantin je obavezan na nekim mestima. Moram se držati najmanje 1,50 metara dalje od drugih ljudi,i maskirati se prilikom ulaska u supermarkete, prodavnice, restorane, prevoz itd., Čak i kada posećujem banku.

Postoji obaveza nošenja maski i držanja rastojanja u javnim institucijama, iako zvaničnici i šalterski službenici vole raditi iz kućnog biroa i jedva da se s bilo kim od njih može direktno kontaktirati. Ako želim produžiti ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu ili registrovati svoj novi automobil, moram tražiti termin putem e-maila (potrebno je dva do tri meseca), sve se prijave moraju slati e-poštom, teško da do bilo koga možete doći. Učvršćuje se utisak da su oni koji su bili lenji postali još lenji u koronskoj krizi. Odgovorno pokazuju maske , drže se 1,5 do 2 metra udaljeni od ljudi i najradije ostaju kod kuće.

„Molimo, platite gotovinom!“, Poruka je na ulazu u supermarket. Zato u poslednje vreme plaćam gotovinom na kasi iako sam do sad uglavnom plaćao kreditnom karticom. Pri tome želim pomoći u sprečavanju države da ukine gotov novac zato što bi mogao biti zaražen virusima ili mafiji otežati transakcije. Vlada koristi tekuću krizu kao priliku da uvede sve što je ranije odbacila velika većina. A stanovništvo, koje se tome vekovima vežba, uveliko je poslušno.

Nedavno sam odgurnut na javnoj autobusnoj stanici jer sam zaštitnu masku navukao samo preko usta, a ne preko nosa. Kada sam se izvinio rekavši da ne želim udisati ugljen-dioksid, uvređen sam kao teoretičar zavere. Panika je prisutna gde god pogledate. Čak i u šumi nailazim na šetače sa maskama. Za ove viruse kažu da lebde svuda oko nas vrebajući naše noseve, usta i pluća. U mom komšiluku je policija čitav soliter danima blokirala nakon navodne infekcije, i svako ko se usudio da pređe preko ograde kako bi kupio hranu, morao je platiti kaznu i otići u u prinudni karantin.

Niko ne zna ništa tačno o virusu, ali mediji svaki dan izveštavaju o novom broju ljudi koji je pozitivno testiran, a što više testiraju, veći su i brojevi inficiranih. Nakon što su na televiziji u Brazilu prikazane kolone kamiona sa leševima i masovnim grobnicama, čak i moji dobri prijatelji i članovi porodice imaju paničan strah da nisu smrtno bolesni, da ne dobiju oštećenja mozga ili da će umreti na teškim mukama od virusa.

Sve se promenilo. Kod frizera moram oprati kosu pre šišanja, krojačnica na uglu se zatvorila i prijatni kafić bankrotirao. Kao što se može čuti tu i tamo, mnoga mala preduzeća morala su podneti zahtev za bankrot. Malo se spominju takozvani solo samostalni u kulturnom sektoru koji su morali odustati zbog nedostatka prihoda. Začudo, takođe ne čujemo ništa o normalnom toku bolesti obolelih od COVID-19 ili o činjenici da nema povećane smrtnosti u odnosu na druge godine sa epidemijama gripa.

U međuvremenu, sve više i više ljudi se pita kako će biti dalje. Ono što je sigurno je da nam predstoji ekonomska i finansijska kriza i da će uvek biti novih „talasa infekcije“ i novih vrsta virusnih patogena koji će rezultirati rigidnim državnim prisilnim merama. Moramo se suočiti sa tim, kažu nam, to služi našoj zaštiti. Očito se moramo suočiti i s činjenicom da će politika ostati ista u korist finansijskih i ekonomskih elita i da će se sankcije, agresija i pripreme za rat nastaviti.

Bračni par prijatelja, penzioneri sa ranijim bolestima, povukao se u svoju kućicu. Uzgajaju krompir i povrće i veruju da nas čekaju teška vremena. Drugi prijatelji bi pobjegli nakon što se granice ponovo otvore, barem samo na kratko. Ali gde? Ni ostrvo na južnom Tihom okeanu koje nije zaraženo, niti pod rizikom od poplave i koje je izolovano od spoljnjeg sveta ne bi bilo utočište.

Schreiben Sie einen Kommentar

Ihre E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert.